У Народном позоришту у Београду почеле су пробе представе „Сањао сам да сам се пробудио”, по тексту Жељка Хубача, у режији Дина Мустафића. Премијера је планирана 29. новембра на Сцени „Раша Плаовић“. Драматург Ђорђе Kосић, сценограф Јасмина Холбус, костимограф Марина Меденица, композитор Ирена Поповић Драговић и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор) потписују се као уметнички тим новог позоришног дела у ком су улоге додељене Јовану Јовановићу, Душану Матејићу, Анастасии Мандић, Сузани Лукић, Нини Нешковић, Николи Вујовићу и Слободану Бештићу.

Kомад „Сањао сам да сам се пробудио“ говори о животу у једном позоришту посредством четири жанра који се крећу од фарсичне структуре, преко мелодраме, историјског каламбура до водвиљске игре, заокружујући слику наше, и не само позоришне стварности.

„Ово је комад о позоришту, о томе колико и коме оно значи, а коме не, о његовој друштвеној позицији, субверзивности, сјају и беди, о ономе што је у њему лепо и ружно, о страсти која га ствара и обести која га разара, о уметничкој сујети и безрезервној љубави, о снази оних који у њега верују и који му се дају чак и када му не верују, о театарским утилитаристима и духовницима... О свима оним драгим и не тако драгим позориштницима који су прошетали кроз мој живот у театру и оставили белег, са којим ваља живети, а сањати. Читав живот сам сањао да сам се пробудио. И још увек сањам... Ова драма је писана са амбицијом да буде што верније огледало наше позоришне стварности. И свака сличност са оном другом, овоземаљском стварношћу је намерна“, каже Жељко Хубач.

„Желео бих да направим допадљиву представу која ће широко комуницирати са публиком, а да у исто време, наравно, она има дубину, поетичност и естетску вредност“, најавио је редитељ Дино Мустафић и оценио да је реч о веома динамичном тексту који у себи има једну водвиљску моторику.

„Допада ми се у њему и та паралела између снова и позоришта, односно шта је позориште, а шта сан. У сновима је све могуће. Они могу да буду изокренути, надреални, алогични... Ово неће бити представа која је намењена искључиво позоришним људима, него ће се она обраћати широкој публици која нема баш много везе са позориштем. Kоји су то компромиси које човек може да направи, а да не одустане од самог себе, од свог бића? То ми је веома важно питање, када је реч о овом тексту. Јер, ми живимо у том мета простору снова. Увек нешто сањамо и из тог сна нешто стварамо, пишемо, имагинирамо... У раду на овој представи, волео бих да, као суштину, извучемо да је позориште лепо са свим својим противречностима“, поручио је признати сарајевски филмски и позоришни редитељ, који први пут ради у београдском националном театру.