Iz kritike Dragane Bošković, pozorišnog kritičara nedeljnika “Vreme” Beograd, sreda, 23. feb 2011.
(…) Hubač je autor koji se, u svom dramskom delu, bavi graničnim situacijama, preispituje mogućnosti najdubljih ličnih motiva ljudskog bića, njegovu mogućnost da dela po pravilima sopstvenog moralnog koda, a da prihvati diktat okolnosti u kojima živi, koje ga guraju preko ivice. (…) „Bizarno" je naslov koji Željko Hubač daje svojoj nagrađivanoj pozorišnoj drami, toliko uronjenoj u život (...) Neki mladi tranzicioni svet, dok trešte trubači, ili „Šarlo akrobata", pokušava da preživi katastrofu sopstvenog života, menjajući moralne principe za trenutak zadovoljstva ili preživljavanja. I, jasno je, ne uspevaju u tome.
(…) Drama „Bizarno", koja je smeštena u Beograd, je bosanskohercegovačka tema, koliko i svačija, ništa manje ne boli tamo, nego ovde. Zenički teatar se poduhvatio tumačenja Hubačevog grotesknog, slojevitog teksta sa velikim žarom i uz pomoć izuzetnog bugarskog reditelja, pouzdanog tumača Hubačevih drama, Petra Kaukova. Na simultanoj sceni, koja se gledaocu, postavljenom na pozorišnu rotaciju, otvara pred očima u svakom okretu tribina, svoj život žive, dok ga žive, mladi junaci, svako za sebe spreman da ga prekine u istom trenutku (...) Ovaj život na samoj ivici je bizarnost o kojoj autor progovara. (...) Željko Hubač je radnju sažeo na „jedinstvo mesta i vremena", pokazujući koliko je malo (prostorno, vremenski, sudbinski) potrebno da se dogodi kataklizma. Ovde, kod nas, i šire, na svakom santimetru, u svakom trenutku, svakome! Spretnim, diferenciranim dijalogom, radnjom u kojoj svako trpi svoju muku stomakom i kožom, dok ne „prsne", prepoznatljivim likovima i prostudiranim mentalitetom, pisac nas uvodi u svet bizarnosti koje su to samo zato što se time aludira na stvarnost koja bi morala da bude suprotnost u svemu.
Zenički teatar je preduzeo složen zahvat, postavljajući „Bizarno" na svoju (mnogostruku) scenu (...) Časno predstavljajući mladu generaciju svojih vrlo zanimljivih glumaca, ovo pozorište sa visokim rejtingom u bivšoj domovini je pokazalo sluh i moć da protumači bol i strah, očaj generacije koja se našla u procepu istorijske Atlantide.
Iz kritike Gorana Cvetkovića, Radio Beograd 2 – ponedeljak 7. februar, 2011.
Vrlo je neobično da se u naslovu drame nađe ovakav pridev, ili je to ipak, možda prilog – BIZARNO!... Prilično neodredjeno, ili previše odredjeno...??? No, Žiri Sterijinog Pozorja je, na svom konkursu, pre par godina, ovom dramskom tekstu autora Željka Hubača, dodelilo nagradu (...) Željko Hubač prilično mnogo piše i drame mu se izvode prilično učestalo - od Bugarske do Bosne i Hercegovine!... U međuvremenu, predstave po njegovim tekstovima, izvode se još i u dečjim pozorištima, ali i u Šabačkom pozorištu u režiji samog autora... Rekao bih da Hubač ima već sigurno dvadesetak izvedenih tekstova – što je za jedva dvadesetak godina njegovog rada, kao dramskog pisca i dramaturga, prilično uspela karijera, za uslove naše balkanske.
(...) Tu suprugu u odlasku, namučenu i punu razumevanja, ali odlučnu, zaista tragični izdanak vremena i okolnoisti – čvrsto igra Alma Terzić. Nesrečnu narkomanku, koja u groznim mukama, sasvim naturalistički izdahne u panici kriziranja, vrlo dramatično i potresno igra Andjela Ilić
(...) Vrlo komplikovana priča, ali postavljena vrlo spretno i razumljivo! (...) U tom smislu, još nekoliko reči o reditelju, očigledno iskusnom u postavljanju realistiikih komada, koji je (...) u maniru klasične moderne američke dramaturgije, u kojoj je ono bizarno u krakterima, u inače realističkim okolnostima, presudno za odabir teme i fabule, protumačio ove složene elemente sve tri priče (...) pozorišno atraktivno i prihvatljivo. To je, pre svega, uspeo radeći dosledno sa mladim glumcima, od kojih je izvukao mnogo, u maniru koji im je predočio, realistički, do naturalizma – sa psihološkim temeljima u stvarnosti...
(...) Dobro i gledljivo, u svakom slučaju!..Sasvim dovoljno za prvo gostovanje u Narodnom pozorištu nekada najvećeg, po gabaritu, pozorišta cele Jugoslavije – Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice! Na zdravlje!
NIN / tiraž: 22500 / period: nedelja, 1 / 3.2.2011 / strana: 46
Danas / tiraž: 30000 / period: dan, 1 / 5.2.2011 / strana: 10
Večernje novosti / tiraž: 270000 / period: dan, 1 / 5.2.2011 / strana: 34
Blic / tiraž: 215000 / period: dan, 1 / 6.2.2011 / strana: 17
Politika / tiraž: 120000 / period: dan, 1 / 6.2.2011 / strana: 15
TV RTS 1 / 6 i 7.2.2011
IZVOR: TV RTS 1 (Radio televizija Srbije)
DATUM OBJAVE: 06.02.2011. EMISIJA: Dnevnik 3
DATUM OBJAVE: 07.02.2011. EMISIJA: Jutarnji program
AUTOR: Branka KrilovićFORMA PRILOGA: TV prilog
TRAJANJE: 112 sek
SADRŽAJ: Na velikoj sceni Narodnog pozorišta gostovala je jedna od najboljih predstava u BiH u prošloj godini, drama Bizarno
Politika / tiraž: 120000 / period: dan, 1 / 7.2.2011 / strana: 22
Dnevni avaz, Sarajevo, 8. februar 2011.
Oslobodjenje, Sarajevo 9. februar 2011.
Večernje novosti / tiraž: 270000 / period: dan, 1 / 9.2.2011 / strana:
Petar Kaukov: Humor je najbolji začin; razgovor vodila Vukica Strugar
Reditelj Petar Kaukov o srpskoj drami i glumcima, mentalitetu: Uglavnom se igraju tipski komadi: mafijaši, sponzoruše, šverceri...
SRPSKI pisac, bosanski teatar i bugarski reditelj - to je, u najkraćem, dobitna kombinacija predstave “Bizarno” koja je proglašena jednom od najboljih produkcija u pozorišnom životu naših suseda prošle godine, a koja je ovih dana gostovala i na sceni nacionalnog teatra u Beogradu. Komad Željka Hubača izveo je ansambl Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice, u postavci poznatog reditelja, glumca, umetničkog menadžera, kao i jednog od čelnih ljudi dva značajna pozorišta (Dramskog teatra iz Plovdiva i Teatra mladih iz Sofije) - Petra Kaukova. Bugarski reditelj dosad je u Srbiji režirao dve predstave (“Iza kulisa” u Leskovcu i “Mali dinamit” u Vršcu), ali i dva Hubačeva teksta: pre komada “Bizarno” u Zenici, postavio je “Bliži zemlji” u Plovdivu. O poređenjima koja se nameću, kaže:
- Kada je o mentalitetu reč možemo govoriti o zajedničkom prostoru, sličnom ali i različitom. To nam daje specifičan šmek, baš kao i začin u kuhinji - ističe Kaukov. - Zanimljivo mi je da sarađujem s ljudima iz regiona, verujem da sve potiče iz mentaliteta, pa i gluma. U Bosni se radi sporije, u Srbiji eruptivnije. Ali, u toj brzini postavlja se pitanje kako stabilizovati i učvrstiti predstavu da urađeno i ostane. Bugari su, pak, negde u sredini između ove dve krajnosti. Ipak, nijedna generalizacija nije prava: ima i brzih Bosanaca kao i krotkih Srba!
* Radite već drugi tekst našeg pisca?
- Osim prijateljstva, koje se desilo usput, osećam da sa Željkom pričam isti generacijski jezik. Obojica se dovoljno dobro sećamo prošlog sistema. S druge strane, dovoljno smo i stari da budemo svesni šta nam se dešava u vreme tranzicije. Ni u Srbiji ni u Bugarskoj naša se generacija ne buni, ali je sve to boli... Prošla nam je mladost u tranziciji. Kapitalizam bi mogao da bude i humaniji, pitanje je samo kako se proces odvija: da li se menja sistem ili samo vlasništvo. Zato se nas dvojica rado bavimo ljudskim sudbinama. Ne postoji dobar siže bilo kog umetničkog dela u kome nema male, intimne u okviru velike priče.
* Po čemu je osobena savremena bugarska dramaturgija?
- Naša tranzicija nije dobro ekonomski prošla, ali je bila mirna. Možda se i zato bugarska dramaturgija ređe bavi tranzicijskim pričama, a i kada to čini one nemaju dubinu i suptilni tragizam. Uglavnom su to tipski komadi bliski karikaturi: mafijaši, sponzoruše, šverceri. Među mlađom generacijom, ipak, izdvaja se Jana Borisova koja na jedan urban, nimalo lokalan način, piše o ljudima koji beže od stvarnosti. A to je već blisko svima u Evropi. “Prijatno strašno” naziv je jednog njenog komada, koji mnogo govori o našoj svakodnevici.
* Kakav je danas status pozorišne umetnosti u vašoj zemlji?
- Veliki teatri u Srbiji bolje su finansirani nego u Bugarskoj. Izgleda su se ovde više sačuvale neke stvari iz starog sistema, kada je o kulturi reč. Kod nas je budžet za kulturu u poslednjih dvadesetak godina nekoliko puta smanjivan, a od 1. januara imamo novi sistem finansiranja - umereno kapitalistički i polutržišni. Država je, zapravo, odlučila da finansira gledaoce - ako njih ima više, više ima i para. Donacije su bazirane na broju publike, to je tržišni način i socijalna filozofija. Sada se postavlja pitanje kako sačuvati umetnost u novim okolnostima: dosad su se pozorišta dotirala prema broju zaposlenih, sada prema broju “privučenih”. Naravno, nacionalni teatar i dalje ima nacionalni status, sto odsto ga finansira država. Ali, za kvalitetnu predstavu i dalje važe ista pravila. Dobar tekst, stabilan rediteljski koncept, posvećenost ne samo umetničkog nego i tehničkog ansambla, uz “dosadni” perfekcionizam. I, naravno, sve to mora da se začini sa humorom. Ne smemo zaboraviti da je pozorište zabava. Gledalac dolazi da se zasmeje, zaplače i zamisli.
Anterfile
LUTKA IMA JEZIK * Uskoro će izaći i vaša prva premijera (“Mladi princ i istina”) u jednom sofijskom lutkarskom pozorištu. Bugari važe za jedne od najboljih lutkara u svetu...
- Ovakva predstava za mene je izazov, drugačije je iskustvo i sistem rada. Iako je reč o dramskoj predstavi u lutkarskom pozorištu, lutkari glumci pokazali su da imaju izuzetnu intuiciju i osećaj za formu lika. Lako nađu njegovu osnovnu liniju i rade oko nje. Dramski glumci, pak, imaju potrebu da im stvoriš prostor, pa tek onda da traže liniju. Mislim da je bugarsko lutkarstvo tako uspešno jer je u komunizmu jedino njima bilo dozvoljeno da putuju po svetu, verovalo se da je “neozbiljno”. A mnogi ozbiljni reditelji, ondašnji disidenti, radili su tamo, između ostalog, da bi mogli da izađu iz zemlje. Lutka je imala slobodniji jezik, što je u Bugarskoj stvorilo neku vrstu metaforičnog značenja, što je pomoglo i u razvoju dramskog teatra.
LUDUS, list udruženja dramskih umetnika Srbije, februar 2011.