Dijaloško tkivo i pojedinačni zapleti svakog od triju segmenata Hubačeve drame Bizarno upućuju na ono što se obično naziva „realističkom konvencijom”. (...) Najbitnija strategija u oneobičavanju ovakve konvencije jeste Hubačev tretman realizma kao sofisticirane igre s otvorenim ishodom. Realističke propozicije (...) dovode se do ekstrema ne samo dosljednim sukobljavanjem motiva već i njihovim ironičnim i ciničnim prevrednovanjem (...) Gotovo neprimjetno, sloj po sloj, oslobađajući dijalog od patetičnosti, ali i postupke likova od (deklarisanih, vidljivih) etičkih načela, autor s lakoćom preobražava realistički kod zbivanja u kod svojevrsnog demonskog i praznog karnevala. Ono što, u sve tri povijesti komada Bizarno, tu ritualnu igru poetički potvrđuje kao uzbudljivu i autentičnu, jeste, paradoksalno, opšta utemeljenost bizarnosti: ocrtavajući svoju elipsoidnu krivulju zapleta, autor nam u prvom žarištu nudi grotesku, nastavlja farsom, da bi okončao u apsurdu. Međutim, za njegove protagoniste nisu apsurdni i bizarni smrt, patnja ili usamljenost: štaviše, smrt je svakodnevica, puki prizor, osvojena i odbačena slika. Svjedočimo sasvim suprotnoj, dramski efektnoj postavci, u čijim okvirima se, prvenstveno, sama mogućnost života (nade, ili barem utjehe) pojavljuje kao vrhunska bizarnost. A kada se sklonost ka toj bizarnosti odbaci, sugeriše Hubačev škrti, ogoljeni, zaumni „realizam”, ono što preostaje jeste samoubilački skok u slobodu ništavila; tačnije, ulazak u igru sa bezbroj mogućih (sličnih) ishoda.
„Skok u prazninu igre“ – o dramskom tekstu „Bizarno“
autor teatrolog mr Svetislav Jovanov
Objavljeno u časopisu „Scena“ izdavač „Sterijino pozorje“ Novi Sad, 2008
„Bizano“ je crnohumorna fuga o smrti, koja se odvija na različitim nivoima jednog solitera u kome žive narkomani, sponzoruše i mafijaši, a kroz koju provejava zanimljivo plasiran osećaj neizbežnosti tragičnog ishoda.
„Fuga o smrti“ - o dramskom tekstu „Bizarno“
autor pozorišna kritičarka Nicole Estvanik Taylor
Objavljeno u časopisu „American Theatre Magazin“ New York, februara 2010.
Kao što i zenička predstava „Bizarno“ u svojoj dramaturškoj strukturi pokušava da odgonetne zamke bizarnosti u svakodnevnom životu, tako ovaj komad na još dalji i dublji način nastoji prodrijeti u suštinu modernizacijskih sunovrata i eventualnog njihovog zaustavljanja kako ne bi još pogubnije djelovali na društvo.
„Bezbroj varijanti u izazovima modernizma i Bizarno“ - o predstavi „Bizarno“ BNP Zenica
autor prof. dr Srđan Vukadinović, selektor 27. Susreta kazališta/pozorišta BiH u Brčkom
objavljeno u Biltenu 27. Susreta kazališta/pozorišta BiH u Brčkom 22.11.2010.
Radnja (komada „Bizarno“) događa se u novogradnji na nekoliko nivoa stambene zgrade u kojoj žive narkomani, kurve... mafijaši. Sjajno promišljanje i intinuitivnost u realizaciji su osnovne značajke ove predstave. Ponuđena nam je tripartitivna, jednim okvirom povezana, slika, unutar koje su brižljivo odabrani likovi koji se teško nose sa onim što se dešava ali i svojim unutrašnjim „aždajama“. (...) Tekst, dakle, govori o tragičnom ishodu naših sudbina u krupnom istorijskom previranju, zapravo o današnjem društvu i naših ljudima koji su se, eto, zbog raspada sistema, države i njene ekonomije rasuli po svijetu, kao i onima koji su ostali na svojim ognjištima, ali ni jedni ni drugi ne pronalaze svoju srećnu zvijezdu. Prepliću se sudbine, ljubavi po trouglovima se rađaju i gase jednakom brzinom, urušava se moral ostataka nesređenih i raspalih porodica. (...) Sve tri priče završavaju tragično, proizvodi katastrofe globalnih razmjera su duhovni, fizički i verbalni invalidi. (...) Hubač je valjano osmislio ideje i ponudio izvrstan predložak Kaukovu (...) Glumački tim, kao i drugi kreatori i saradnici, iznijeli su jedan sasvim težak zadatak. Održavajući našu pažnju dva sata, svojom su akcijom uspjeli iznjedriti gledaočevu feed-back reakciju i iza sebe ostavili djelo puno vrijednosti i otvorene upitanosti. Na kraju treba istaći vrijedno dostignuće režisera Petra Kaukova (...) Predstava „Bizarno“ je doživljaj lijepog reda.
„Samoubistvo nam prijeti ubistvom“ - o predstavi „Bizarno“ BNP Zenica
autor pozorišni kritičar Dragoljub Vasić
Objavljeno u Biltenu 27. Susreta kazališta/pozorišta BiH u Brčkom 22.11.2010.
(...) odredimo li vreme kao tok između dva događaja onda omnibus raznovrsnih sudbina iz pera Željka Hubača možemo da definišemo kao interpolarni niz kojim dominiraju dva vremenska plana, vreme pre odlaska (iz domovine p.p.) i vreme po povratku. Odlazak i povratak ispoljavaju se, tako, kao ključni događaji (...) Polazeći od neposredne parafraze (...) čuvenog crteža „zlatnog preseka,“ iz beležnice Leonarda da Vinčija (...) u čijem središtu je potpuno nago ljudsko telo, bugarski režiser Petar Kaukov suočava se sa Hubačevim tekstom tako da ga raščlanjuje na niz mikroplanova, pri čemu dominira iskaz o svakidašnjem bizarnom egzistencijalnom planu. (...) Iz ovako kompleksno formirane izražajne ravni kako na planu tekstualnog predloška, tako i na nivou režije, uobličava se glumačka igra, pri čemu svakom od protagonista pripadaju po tri različita zadatka. Ulogama samoubice Đide, bivšeg marinca Saše i mafijaškog bosa Zime, Nusmir Muharemović ispoljava se kao vodiljna linija zeničke inscenacije Hubačevsi komada. (...) Tok od rezignacije do „prosvetljenja“ Muharemović igra na sugestivan i uverljiv način (...) krajnje uverljivo (...) Alma Terzić u ulogama Katarine, Majde i Ive dostiže zavidne pasaže i uspeva da realizuje sve kompleksne zadatke. (...) Ulogama narkomanke Mine, prostitutke Ksenije i glupačice, sponzoruše Svetlane Anđela Ilić uspeva da ostvari zanimljiv glumački iskaz (...) Neposredno naturalističku potku nalazimo i u igri Tarika Markovića koji se predstavio ulogama: primitivca Voje, zamenika ministra MUP Dina i telohranitelja Bikse. Zajedničko obeležje sve trojice - primitivizam - Marković vešto koristi, izbegavajući zamku, da se ponovi. Linearnost zadatka kod njega je najizraženija, ali samim tim je i krajnje složena glumačka zadaća, jer bilo je potrebno mnogo napora da se ne uđe u manir, a njega, na sreću, kod Markovića nije bilo. (...) Ostaje nam da zaključimo kako je pred nama jedna zanimljiva režija koja je na bazi svog saglasja sa idejom teksta uspela da nam dočara naturalistički, bizarni, plan egzistencije pre i posle ključnog događaja, a svojim opšteprostornim prepoznavanjem stvorila je, da li samo iluziju, da postoji jedinstven prostor čije se egzistencijalne ravni prepoznaju i dele po istom modelu vremena pre i posle, tako da se i tekst i ova predstava usvajaju kao nešto „svakodnevno“, a nije li upravo to i „Bizarno“?!
„Zlatni presek – bizarne svakodnevnice“ - o predstavi „Bizarno“ BNP Zenica
autor pozorišni kritičar dr Aleksandar – Saša Grandić
Objavljeno u Biltenu 27. Susreta kazališta/pozorišta BiH u Brčkom 22.11.2010.
(...) Tu suprugu u odlasku, namučenu i punu razumevanja, ali odlučnu, zaista tragični izdanak vremena i okolnoisti – čvrsto igra Alma Terzić. Nesrečnu narkomanku, koja u groznim mukama, sasvim naturalistički izdahne u panici kriziranja, vrlo dramatično i potresno igra Andjela Ilić
(...) Vrlo komplikovana priča, ali postavljena vrlo spretno i razumljivo! (...) U tom smislu, još nekoliko reči o reditelju, očigledno iskusnom u postavljanju realističkih komada, koji je (...) u maniru klasične moderne američke dramaturgije, u kojoj je ono bizarno u krakterima, u inače realističkim okolnostima, presudno za odabir teme i fabule, protumačio ove složene elemente sve tri priče (...) pozorišno atraktivno i prihvatljivo.
To je, pre svega, uspeo radeći dosledno sa mladim glumcima, od kojih je izvukao mnogo, u maniru koji im je predočio, realistički, do naturalizma – sa psihološkim temeljima u stvarnosti (...) Dobro i gledljivo, u svakom slučaju!
O predstavi „Bizarno“ BNP Zenica
autor Goran Cvetković, pozorišni kritičar Radio Beograda 2
emitovano 7. februara 2011.
(…) Hubač je autor koji se, u svom dramskom delu, bavi graničnim situacijama, preispituje mogućnosti najdubljih ličnih motiva ljudskog bića, njegovu mogućnost da dela po pravilima sopstvenog moralnog koda, a da prihvati diktat okolnosti u kojima živi, koje ga guraju preko ivice. (…) „Bizarno" je naslov koji Željko Hubač daje svojoj nagrađivanoj pozorišnoj drami, toliko uronjenoj u život (...) Neki mladi tranzicioni svet, dok trešte trubači, ili „Šarlo akrobata", pokušava da preživi katastrofu sopstvenog života, menjajući moralne principe za trenutak zadovoljstva ili preživljavanja. I, jasno je, ne uspevaju u tome. (…) Zenički teatar se poduhvatio tumačenja Hubačevog grotesknog, slojevitog teksta sa velikim žarom i uz pomoć izuzetnog bugarskog reditelja, pouzdanog tumača Hubačevih drama, Petra Kaukova. Na simultanoj sceni, koja se gledaocu, postavljenom na pozorišnu rotaciju, otvara pred očima u svakom okretu tribina, svoj život žive, dok ga žive, mladi junaci, svako za sebe spreman da ga prekine u istom trenutku (...) Ovaj život na samoj ivici je bizarnost o kojoj autor progovara. (...) Željko Hubač je radnju sažeo na „jedinstvo mesta i vremena", pokazujući koliko je malo (prostorno, vremenski, sudbinski) potrebno da se dogodi kataklizma. Ovde, kod nas, i šire, na svakom santimetru, u svakom trenutku, svakome! Spretnim, diferenciranim dijalogom, radnjom u kojoj svako trpi svoju muku stomakom i kožom, dok ne „prsne", prepoznatljivim likovima i prostudiranim mentalitetom, pisac nas uvodi u svet bizarnosti koje su to samo zato što se time aludira na stvarnost koja bi morala da bude suprotnost u svemu. Zenički teatar je preduzeo složen zahvat, postavljajući „Bizarno" na svoju (mnogostruku) scenu (...) Časno predstavljajući mladu generaciju svojih vrlo zanimljivih glumaca, ovo pozorište sa visokim rejtingom u bivšoj domovini je pokazalo sluh i moć da protumači bol i strah, očaj generacije koja se našla u procepu istorijske Atlantide.
O predstavi „Bizarno“ BNP Zenica
autor Dragana Bošković, pozorišna kritičarka nedeljnika „Vreme”
i urednica u Dramskom programu Radio televizije Srbije
objavljeno na blogu RTS-a, sreda, 23. feb 2011.