Željko Hubač
RAZMAŽENI PRINC
LICA:
KRALJ VESELIN
PRINC MATEJA - BEBA
VEŠTICA GROZDANA
VILA DOBRILA
LEPA KATA - BEBA
DOBOŠAR
PAS ŠVRĆA I ŠUMSKE ŽIVOTINJE RAZNE
U Kraljevini Veseliji, nekada, ali nikada više Zloćudiji.
PRVA SLIKA
(Veštica prerušena u dadilju gura kolica u kojima je princ Mateja.)
VEŠTICA: Uff... Gr...Jaoooo.... Da sam mačka sad bih frktala! Da sam zmija sad bih siktala! Da sam tigrica sad bih strašno rikala i svo bi vam se tlo pod nogama treslo! Jao, kuku, lele... šta sve ne smem da sam, a šta moram da jesam! Umesto da zemljom haram i činima veštičijim užas sejem, ja jadna čuvam ovo nepodnošljivo pašče od princa neprincipijelnog koji samo sedi, guče i guguče k'o neka baba, a ne k'o neka zdravobezobrazna i besna beba! Da vikne barem, zaplače se, slomi nešto, prospe vodu makar, ama jednu pakost da načini, puno bi mi srce bilo. Jao meni, što me majko rodi u ovo nesretno vreme, do te mere politički nestabilno i nepredvidivo da je na tron kraljevski nekada slavne i moćne Zloćudije umesto moćnog Kralja Zloćka zaseo, preselo mu dabogda, Kralj Veselin, onaj mlitavi, blesosmešni, nikakvi bljak, pu, bljak bljak dobričina koji se, molim vas lepo, usudio da zemlju prekrsti u Veseliju, da iz nje sve veštice protera pa da za vrhovnog čarobnjaka kraljevine proglasi vilu Dobr... Dodobr... Dobrdobrdob... Ime ne mogu da joj izgovorim, sva mi se vilica koči...
MATEJA: Teta vila Dobrila...
VEŠTICA: Ćuti nesrećo mala, zar su to prve reči koje se u životu uče... Kaži sine Mateja, Grozdana, teta veštica Grozdana...
MATEJA: Teta vila Dobrila... Teta vila Dobrila... Teta vila Dobrila...
VEŠTICA: O, zla kobi, sudbino prokleta. Zar da guram kolica u punoj veštičijoj snazi, a da mi tamo neko grozno lepo vaspitano kraljevsko pašče oportuniše! Da me izaziva!!! Ali, žrtvu ovu dobro ću da naplatim. Izgled ovaj bedne dadilje, koji teškom mukom nosim na sebi, će mi se pozloćiti, ne zvala se ja veštica Grozdana! Ničija nije gorela doveka, pa neće ni Dobrilina.
MATEJA: Teta vila Dobrila... Teta vila Dobrila... Teta vila Dobrila...
VEŠTICA: Naučiće pameti tebe tvoja Grozdanica, veštica u prisilnoj ilegali! Uz tvoju pomoć ponovo će se Carstvo ovo zvati Zloćudija! Muzika, tuš zahtevam! Momentalni!
VEŠTICA:
Uspela je Grozdana
da postane dadilja,
carskog princa čuvarka
i kroz život vodilja!
Neće ova Dobrila
da nam život ukaki,
Zloćudija dolazi
da dobrotu ukvari!
PRINČE, PRINČE NA TÊ ČINI
GROZNE BACA GROZDANA
DA TI ŽIVOT BUDE FINI
A NE NEKI BEZVEZNI!
PRINČE, PRINČE NA TÊ ČINI
GROZNE BACA GROZDANA
ZLOĆKO DRUGI BIĆEŠ SILNI
A NE NEKI BEZVEZNI!
VEŠTICA: (Baca čini na princa Mateju.)
Zloćadu, zloćada, zloćoćorija!
Gadodu, gadoda, gadodorija!
Beštija, odrvratija, grozotija!
Zgadija, rušija, haosija!!
Oooooo BLJUC, BLJUC!
(Princ Mateja poludi, pobesni. Veštica prerušena u dadilju uživa. Sikće od sreće. Lom je svuda oko princa Dobrice.)
KRAJ PRVE SLIKE
SLIKA DRUGA
(Kralj Veselin juri za princom Matejom koji pravi haos oko sebe. Ovaj prvi deo scene uraditi kao OPERETU.)
KRALJ: Sine Mateja, dete moje šta to radiš, pobogu?!
MATEJA: (Plezi se.)
KRALJ: Mato, zlato, nemoj tati da se pleziš!
MATEJA: E, baš hoću!
KRALJ: Matejice ljubavi, pa nemoj, tatino zlato, to da lomiš!
MATEJA: Hoću, hoću, hoću!
KRALJ: Neeee, nemoj to da prosipaš!
MATEJA: (Pakosno se smeje)
KRALJ: Ne, ne, ne, nemoj to da bacaš!!
MATEJA: Leti, leti...
KRALJ: Ama, ne, ne i ne, nemoj to da cepaš!!!
MATEJA: Kvrc!
KRALJ: Sine, nemoj to da ljuštiš, pobogu.
MATEJA: Cep, cep!
KRALJ: Jao, pa nemoj to da glođeš!
MATEJA: Mljac, mljac!
KRALJ: Nemoj!!!
(Kralj lupi po guzi Mateju. Taj udarac u off-u odzvoni. Kraj OPERETSKOG DELA SCENE. Mateja počne da plače i da doziva dadilju.)
MATEJA: Teta Grozdana, teta Grozdana...
(Ulazi Grozdana.)
GROZDANA: Šta je bilo, čedo moje malo zločes... ovaj, dobro?
MATEJA: Tata Veselin...
GROZDANA: Šta tata?
MATEJA: Tata bije.
GROZDANA: Bije!? Auuuu....
KRALJ: Samo sam ga malo po guzi...
GROZDANA: Zar da dete batinama vaspitavamo, kralju, kralju...
KRALJ: Ali, vidi šta je sve uradio.
GROZDANA: Živahno mezimče, pa šta. Zar pored toliko dvorskih higijeničarki kraljevski princ da ispašta zbog malo loma koji je u nevinoj dečjoj igri napravio...
MATEJA: Mene teta Grozdana voli.
KRALJ: Ali...
GROZDANA: Svetli kralju, ne dozvolite da vam dete nosi traume iz detinjstva zbog nekakvih glupavih i inače lako lomljivih stvari!
KRALJ: Ali, Grozdana, pa to nije tačno.
MATEJA: Tačno je, tačno!
KRALJ: Eto, vidiš. Rođenom ocu on još ovako mali protivureči, ništa ne sluša. Pa kakav će on sutra kralj biti i kakva će Veselija da nam osvane kad Mateja, tako razmažen i neposlušan, na tron stupi.
GROZDANA: Mateja će biti divan kralj, to mi morate verovati.
KRALJ: Zabrinut sam, Grozdana, sve više i više. Razmaženi princ nije ono što Veseliji treba...
GROZDANA: Grešite i bespotrebno se sekirate. Pa šta ako je razmažen. Kad će da luduje ako ne sada, dok je dete. Vaspitanje... Znate kako kažu: što je vaspitanje manje, to je veće umno znanje!
KRALJ: Nisam čuo za tu izreku.
GROZDANA: E, ja sam čula.
KRALJ: Ja ipak mislim da su lepo vaspitanje, poštovanje starijih i posebno osećaj za red, osnov svega.
GROZDANA: U zabludi ste, svetli kralju.
(Dok su Kralj i Grozdana pričali, Mateja je prišao Kralju iza leđa i uzeo mu je krunu. Kralj pođe za njim, ali Mateja dobaci krunu Grozdani. Grozdana i Mateja se dobacuju.)
KRALJ: Ne krunu, ne!
GROZDANA: Da krunu, da! Igra se dete!
KRALJ: Ali, kruna je simbol kraljevstva, od neprocenjive je vrednosti. Dve je već izgubio. Više nemam rezervnih. Šta će podanici da kažu kad vide obezglavljenog kralja.
GROZDANA: Kupićete, napravićete. Dete je, mora nečim da se igra.
KRALJ: Ali ne krunom!
GROZDANA: A zašto ne i krunom? Nema veće vrednosti od vašeg sina!
KRALJ: To je tačno, ali ovo nije način!
GROZDANA: Sve je način, ako daje igri nestašluka začin!
(Mateja jako baci krunu.)
KRALJ: Ne, polomićeš prozor!
(Čuje se lom prozora, a zatim se čuje kako kruna padne u vodu.)
KRALJ: Pala u jezero. Treća za dva dana. E, neću više da se igram!
MATEJA: Tata neće više da se igra. (Brizne u plač.)
GROZDANA: Nemoj da plačeš, Matejice, šali se tata. Šali...
MATEJA: Mateja je ljut!
GROZDANA: I ja sam ljuta!
(Mateja i Grozdana odu.)
KRALJ: A ja sam očajan!
(Ka sceni poleti neki predmet koji je Mateja bacio i udari Kralja veselina u glavu.)
KRALJ: I boli me glava...
TUŽNA PESMA:
Kraljevstvo ovo bilo je zlobno,
beše to strašno umalo kobno.
Sve što sam znao dobru sam dao
al' zašto kazna, ko će da sazna!
SINE MOJ,
PLAVO OKO SI DUBOKO
SINE MOJ,
TVRDA VERA DOBRU TERA.
CELOG SEBE SAM TI DAO
A TI U ZAMKU ZLA SI PAO,
SINE MOJ...
U tvojoj kosi sunce se gleda,
sve naspram tebe laža je bleda.
Samo te korak od pada deli,
ne daj se ne daj, anđele beli.
SINE MOJ,
PLAVO OKO SI DUBOKO
SINE MOJ,
TVRDA VERA DOBRU TERA.
CELOG SEBE SAM TI DAO
A TI U ZAMKU ZLA SI PAO
SINE MOJ...
KRAJ DRUGE SLIKE
SLIKA TREĆA
(Kralj u ronilačkoj opremi. Dolazi vila Dobrila.)
VILA DOBRILA: Dobri Kralju, kako to izgledaš? Pogledaj se na šta ličiš!
KRALJ: Na šta ličim! Na obezglavljenog kralja u potrazi za krunom. Danas mi dolaze tri delegacije u diplomatsku posetu, a ja nemam krunu!
VILA DOBRILA: Pa ko ti je ukrao krunu, svetli Kralju moj.
KRALJ: Niko mi nije ukrao krunu. Mateja se igrao.
VILA DOBRILA: Ponovo?!
KRALJ: Ponovo!!! Ovoga puta je bacio u jezero...
VILA DOBRILA: Pobogu, šta je sa tim detetom?
KRALJ: To sam ja tebe hteo da pitam. Molim te, ti si vrhovni mag Veselije, učini nešto. Postao je nemoguć. Ja mu ne mogu ništa, ona dadilja mu sve povlađuje, jedino još u tebe gledam, u moju poslednju nadu. Prve reči koje je naučio bile su mu: teta vila Dobrila. A sada te i ne pominje. Samo Grozdanu, Grozdanu, Grozdanu...
VILA DOBRILA: Da li si ti proverio kakva je ta njegova dadilja?
KRALJ: Imala je sjajne preporuke. Najdadilja Transilvanije, počasni predsednik Udruženja dadilja Nedođije, dečja radost Babarogije i najomiljenija babatetka Tunguzije! Donela je i sertifikat evropske komisije za kategorizaciju dadilja! Ima belu šengen vizu. Njene akcije na berzi bebisiterki rastu svaki dan!
VILA DOBRILA: Zvuči jako dobro da bi bilo istinito... Zovi Mateju.
KRALJ: Spremi se za veliki šok. Ti ga nisi videla skoro. Mateja, Mateja sine, dođi, hoće da te vidi teta Dobrila.
(Mateja dolazi u kolicima. Kad vidi Dobrilu zgrozi se i počne da joj se plezi.)
VILA DOBRILA: Bože, šta je sa ovim detetom.
MATEJA: Nije mi ništa, nije mi ništa. Samo mrzim vile, mrzim vile, mrzim vile!!!
KRALJ: Mateja, urazumi se, dete.
(Mateja ugleda Kralja koji je još uvek u ronilačkoj opremi i počne da se smeje.)
MATEJA: Tata je žaba. Teta vila ga je pretvorila u žabu... Mateja je roda i sad ću da te pojedem.
(Mateja priđe Kralju i počne da ga grize.)
KRALJ: Mateja, prestani, golicaš me. Hej Mateja, pa to boli.
MATEJA: Uuuu, njam, njam.
VILA DOBRILA: Kralju Veseline, na njega je neko bacio strašne čini.
KRALJ: Kakve čini.
VILA DOBRILA: Večne čini veštičije.
KRALJ: Večne čini!? Pa to znači...
VILA DOBRILA: To znači da nam nema spasa. Te čini nijedna vila ne može rasčiniti.
KRALJ: Nijedna! O, Bože...
MATEJA: Čini mi se čini, da ja imam čini! Čini mi se čini, da ja imam čini!!!
KRALJ: Vilo Dobrilo, pomozi!
VILA DOBRILA: Ne mogu da mu priđem srcu koje je otrovano veštičijim činima. Tu dobra magija ne pomaže.
KRALJ: Nego?
VILA DOBRILA: Ljubav, samo ljubav.
KRALJ: Ljubav! Mom sinu treba ljubav? Dobiće ljubav! Podanici moji, kneževi, vojvode, vojnici! Spremajte se na put. Sve carevine i kraljevine na zemlji ovom obiđite i princezu mi nađite za sina moga. Ne žalim blaga, samo je nađite. Lepšu od najlepše vile, slađu od najslađe čokolade, umiljatiju od najumiljatije mace. I obavezno mora da ima puno ljubavi. Barem sto kila! Jer mom sinu ljubav treba!
LJUBAVNA PESMA:
Kupujem ljubav
ne žalim para
ne pitam da l' je
nova il' stara.
Sreću za sina želim da platim
zato se prošnje moram da latim.
Zov'te princeze
svuda po svetu
ljubavne mreže
neka ispletu.
Sreću za sina želim da platim
zato se prošnje moram da latim.
NE PITAM POŠTO
KUPUJEM NA KILO
KVALITET PLAĆAM
KOL'KO VAM JE MILO
ODREŠIT KESU STARAC ĆE TAJ
JER SINU ŽELI SREĆU ZNAJ.
KRAJ TREĆE SLIKE
SLIKA ČETVRTA
(Kralj sedi na prestolu. Pored njega je Mateja. Pravi nekakv lom. Pored njih je dobošar koji lupa u doboš i obznanjuje važnu vest.)
DOBOŠAR: Čujte i počujte, građanke i građani zemlje Veselije. Kralj vaš Veselin danas sprema veliku proševinu za svoga princa Mateju. Priceze iz celoga sveta skupio je u kraljevski dvor da premeri koja će mu sinu najviše ljubavi dati i koja će se, kad poraste, kraljicom Veselije zvati. Reč ima princeza od zrna graška, a neka se pripremi princeza od svilenog veza!
(Vila Dobrila donosi prvu bebu princezu, a to je ustvari lutka bebe. Daje je Mateji. Tata Kralj mu pokazuje kako je lepa, ali Mateja je samo baci. I tako više puta. Princip je isti, samo treba razraditi kako Mateja na koju bebu princezu reaguje. Prilikom svakog bacanja lutke, Dobošar pokušava da je dohvati. Na kraju neuspele proševine, Dobošar je umoran, jedva govori.)
DOBOŠAR: Daje se na znanje...
MATEJA: Jače!
DOBOŠAR: Daje se na znanje...
MATEJA: Tata, ovaj dobošar je sav nikakav. Hoću da mi kupiš drugog.
DOBOŠAR: Daje se na znanje... Ko čuje čuje, ko ne čuje, nek' prečuje. Proševina je propala, daje se na znanje da takvo je u kraljevstvu nam stanje! Uf...
KRAJ ČETVRTE SLIKE
SLIKA PETA
(Prvi deo slike je PANTOMIMA. Mateja je u šumi. Čuju se slavuji. Smetaju mu. On grakće kao gavran. Ulazi glumac koji oponaša slavuja, nema kostim, samo je u crnom trikou. Pantomimom i glasom dočarava slavuja. Mateja ga naravno istera sa scene svog očerupanog. Zatim ulaze na smenu glumci koji po istom principu oponašaju neke lepe životinje, ali ih Mateja na istom principu otera. Poslednja životinja koja je ušla bio je pas, koga Mateja otera, ali se ubrzo pas vrati sa Lepom Katom koja je ljuta zato što joj je psa neko dirao.)
LEPA KATA: Reci Švrćo, reci svojoj Kati, ko te je dirao.
(Pas je uplašen. Pokazuje na Mateju. Mateja se besno okrene, ali kad ugleda Lepu Katu, odjednom se prenerazi.)
MATEJA: Ko si ti?
LEPA KATA: Ja sam Lepa Kata, Švrćina najbolja drugarica i strašno mrzim kad mi neko Švrću dira. Odmah da si mu se izvinio.
MATEJA: Ja da mu se izvinim?
LEPA KATA: Ti.
MATEJA: Znaš li ti ko sam ja?
LEPA KATA: Ne znam i ne interesuje me.
MATEJA: Ja sam... Ja sam... Princ Mateja.
LEPA KATA: Princ Mateja. Zloćko nad zloćama. Najgori princ na svetu, razmaženi princ!
MATEJA: Ne, ja...
LEPA KATA: Čula sam da si...
MATEJA: Šta si čula?
LEPA KATA: Da si ukakan i grozan.
MATEJA: Pa jesam li?
LEPA KATA: Nisi, ali pričaju da si ružan.
MATEJA: Pa jesam li?
LEPA KATA: Nisi, lep si, ali kažu da si baš, baš pravi pravcati zloćko.
MATEJA: Ako se izvinim Švrći, da li ću i tada biti taj baš, baš zloćko?
LEPA KATA: Ne znam, valjda nećeš...
MATEJA: Izvini Švrćo. Izvini slavuju, izvinite sva šumska bića, izvinite...
(Ulazi Veštica Grozdana.)
VEŠTICA GROZDANA: Šta to čuju moje nesrećne uši. Izvini!? Kome se ti to nesrećo izvinjavaš?
LEPA KATA: Meni.
VEŠTICA GROZDANA: Ko si pa ti da ti se jedan princ izvinjava?
LEPA KATA: Ja sam Lepa Kata.
MATEJA: Teta Grozdana, ona je Lepa Kata.
VEŠTICA GROZDANA: Čula sam da je Lepa Kata, ali ne znam zašto je ovakvu nikakvu nazivaju lepom. Iš, Kato, iš od moga Mateje.
LEPA KATA: Ali...
MATEJA: Stani Kato!
VEŠTICA GROZDANA: Šta! Mateja, ali ona je...
MATEJA: Ona je najlepša Lepa Kata od svih Lepih Kata ovoga sveta.
VEŠTICA GROZDANA: Slušaj ti mali, nisam ja ovde toliko vremena tebe prala, prepovijala, čistila, mazala pomadama i guzu puderisala da bi mi sad tu pričao o nekakvoj najlepšoj Lepoj Kati, ovoj nikakvoj. Mateja, oteraj je, ona je, ona je...
MATEJA: Ona je mom srcu lepa.
VEŠTICA GROZDANA: Ne, Mateja, ne. Rasčinićeš čini, derište neposlušno. Ti to ne smeš da mi uradiš, čuješ li, ne smeš! E sad ćeš da vidiš svoga Boga.
(Veštica hoće da presavije Mateju preko kolena pa da ga tuče. Mateja najpre doziva tatu, a onda kada shvati da je jači od Grozdane, on nju presavije i počne da je lupa po guzi. Sada Grozdana zapomaže, doziva Kralja. Dolazi Kralj.)
KRALJ: Šta je bilo sine?
MATEJA: Tata, Grozdana me bije.
KRALJ: Tebe ona bije?
GROZDANA: On mene bije, a ne ja njega.
MATEJA: Tata, ona je zla. Veštica je ona!
KRALJ: Veštica.
GROZDANA: Jesam, veštica sam i sve ću da vas omađijam ako pothitno ne zaustavite ovo čudovište od deteta. Živela Zloćudija, dole Veselija!
KRALJ: Sine, hoćeš li ti da je izbaciš ili da je ja...
MATEJA: Hajde zajedno, tata!
KRALJ: Hajde, sine.
(Kralj i Mateja izbace Vešticu Grozdanu.)
KRALJ: Sine, ali kako si...
MATEJA: Tata. (Mateja ga prekine i pokaže na lepu Katu.)
KRALJ: Ko si ti, lepa, prelepa bebo?
LEPA KATA: Ja sam Lepa Kata.
KRALJ: Ti si, dakle, razmađijala srce moga sina. Ko te je doveo u kraljevstvo, koliko je platio, ja ću da ga nagradim...
LEPA KATA: Niko mene nije doveo i ja nisam na prodaju. Lepa Kata je svoja.
MATEJA: I moja.
LEPA KATA: (Uz smeh.) Da, i njegova!
(Mateja i Lepa Kata krenu da se igraju. Kralj ih zadovoljno gleda. Ulazi Vila Dobrila.)
LEPA KATA: Hoćeš da mi daš kolica jedan krug?
MATEJA: Hoću. Znaš, ovo su super kolica, tata mi ih je kupio još dok sam ono bio dobar, ja sam ih malo pokvario dok sam bio zloćko, ali mogu ona da se poprave...
LEPA KATA: Ja se razumem u popravku kolica...
MATEJA: Stvarno.
LEPA KATA: Stvarno.
MATEJA: Super, onda ćemo zajedno da ih popravljamo...
LEPA KATA: Hej, imaš možda rezervnu pelenu?
MATEJA: Imam, šta će ti?
LEPA KATA: Ukakila sam se od sreće!
(Kralj Veselin i Vila Dobrila se zadovoljno smeju.)
KRALJ: Hvala ti Bože na ovom danu u kome sam i ja nešto od deteta naučio. Ima stvari koje se ne mogu kupiti, već im vrednost samo srce prepoznaje. Veselimo se jer sad znam, Veselija kralja Veselina biće Veselija i kralja Mateje!
PESMA ZA KRAJ:
Razmažen bejah princ nevaljalac
nikakav čovek, još manji znalac,
al' nju kad sretoh srce mi reče
gde žive zloće tu nema sreće.
Veštica ružna idol mi beše
u zamku njene pao sam mreže
ljubav kad spoznah dobru se dozvah
i pravi princ sad sam ja!
LJUBAV JE JAČA OD ČINI SVAKE
NA DUŠU SE LEPI BOLJE OD ŽVAKE.
LJUBAVI SAMO LJUBAV TREBA
PA DA SE BUDE DOBAR DO NEBA.
K R A J