ŽIVOT JE PRED TOBOM
Po motivima romana Romena Garija (alijas Emila Ažara) i dramatizacije Ksavije Žajara, adaptaciju uradio Željko Hubač
LICA
ROZA
MUHAMED, zvani MOMO
NADIN
HAMIL
Doktor KAC
Jusuf KADIR, Muhamedov otac
Prolog
Momo se obraća publici.
MOMO Ja sam Muhamed i bez obzira na ime, sasvim sam normalan za godina koje imam... Moj otac je heroj nezavisnosti Alžira, ali je o njemu zabranjeno da se govori, jer je to opasno. Možete da me zovete Momo. Ne samo zato što se Muhamed dugo izgovara... Muhamed zvuči kao arapski seronja. Ne stidim se što sam Arapin, naprotiv, ali Muhamed u Francuskoj uvek predstavlja đubretara i jevtinu radnu snagu, ili nekoga ko se snalazi uz pomoć seksa. Ja se ne pravdam. Samo govorim sve što znam o sebi.
Prva scena
Nalazimo se u kuhinji vrlo skromnog stana. Momo, tinejdžer arapskog porekla, unosi kesu sa hlebom i mlekom i seda za sto. Za njim ulazi gospođa Roza. Dugo stoji zaduvana, pokušavajući da dođe do daha. Skida kaput i počinje da sprema doručak.
ROZA Za sto! (mala pauza) Deco, za sto!
MOMO (dolazeći na vrata soba) Samo sam ja ostao, gospođo Roza.
ROZA Kako samo ti...
МОМО Pa upravo ste Bananiju ispratili sa njegovom majkom na taksi...
ROZA (shvatajući) Jao, Momo... (seda) Gubim glavu?
MOMO To je zbog stepenica.
ROZA Ubiće me jednoga dana, nemam više daha. Do šestog sprata pešice... Srećom ti si tu. Brineš me. Ali mi ideš u nabavke.
MOMO A vi meni dobro kuvate, naročito ribu.
ROZA Samo subotom.
MOMO Na dan šabata.
ROZA (ispravlja mu akcenat) Šabata!
MOMO Gospođa Roza zašto ste vi Jevrejka?
ROZA Otkud znam. Takva sam od rođenja.
MOMO A ja musliman.
ROZA Pa šta?
MOMO Rekli ste mi „biti musliman ti je kao bolest, time se zaraziš“.(Smeju se). A biti Jevrejin, onda, to nije bolest. To nije zarazno?
ROZA Nije to isto. To je... nasledno. To ti prenesu roditelji.
MOMO Kao sifilis?
ROZA (razmišlja) Tako nešto... To je, Momo, problem vera, a vere su i rase.
MOMO Rase, to ne postoji.
ROZA (zaprepašćena) Svakako da postoje rase. Ti si Arapin, Banania je crn, ja sam Jevrejka. Rase postoje.
MOMO Vi ste mi jednom rekli: rase ne postoje.
ROZA Rekla sam rase ne bi trebalo da postoje. Razumeš li razliku, to je samo u glavama ljudi.
MOMO Bananija je crn. Takva mu je koža. Nije to u glavama ljudi.
ROZA Da, ali samo je u glavama ljudi to važno.
Pauza
MOMO A gde je to otišao Bananija?
ROZA U Abidžan. Njegova majka će tamo otvoriti radnju.
MOMO Seks-šop.
ROZA Ko ti je to napričao?
MOMO Sama nam je to rekla kad ga je uzimala.
ROZA Pa, eto... seks-šop je radnja.
MOMO Da, radnja za dupe. Tako kažu, tamo u Slonovači.
ROZA U Obali Slonovače.
MOMO Ne znam da li je na obali. Je l’ dugo bila u Parizu?
ROZA Preko dvadeset godina...
MOMO I-ha. Dvadeset godina se snalazila!
ROZA Sto puta sam ti rekla da se kaže raditi.
MOMO Pa vi ste sve vreme govarali: „Krave idu biku, a kurve se snalaze“.
ROZA Pobogu Momo, taj tvoj jezik... Kaže se „govorili“ a ne govarali... Reč je o načinu... Ima onih koje se snalaze da bi podigle dete. Postoje i one druge koje ga zaboravljaju.
MOMO Kad bi mogle da vode računa o njima vi, gospođa Roza, ne biste morali da ih čuvate i ne bi vam davale novac za to.
ROZA Treba vas hraniti, oblačiti i školovati. Ali, s tim je sad gotovo. Neću više da čuvam decu.
MOMO A mene?
ROZA: E, to je baš ono, za tebe su prestali da plaćaju. Trebalo je da te odvedem u dom. Ali. veže se čovek. Žene koje mi poveravaju svoju decu to čine jer nemaju pravo da ih zadrže. Zakon im zabranjuje da ih vaspitavaju, jer su prostitutke.
MOMO A njima je tako stalo do zakona...
ROZA To se kaže „nedostojne materinstva. Cure nemaju vremena za sebe. Ali to ih ne sprečava da vole svoje dete, razumeš?
MOMO Nije istina.
ROZA Kako?
MOMO Nije istina da me je majka dovela zato što me je volela i što jedva čeka da me odvede. Majka me nikad ovde nije ni videla. Možda ni vi nju nikad niste videli.
ROZA Jesam, poznajem je.
MOMO Rekli ste mi da je umrla.
ROZA Umrla je. Ti si bio mali.
MOMO Koliko mali?
ROZA Ne sećam se... Tvoj otac te ovde doveo.
MOMO Je l’ i on umro?
ROZA Jeste.
MOMO Od čega je umrla moja majka?
ROZA Bila je... mnogo bolesna.
MOMO Od čega je... moja majka umrla?
ROZA Umrla je od srca.
MOMO Baš me briga...
ROZA Baš te briga?
M OMO Da. Ja ipak imam majku. Pomalo.
Zatamnjenje.
Druga scena
Kuhinja. Gospođa Roza pere pod. Atmosfera ranih jutarnjih časova. Momo naglo ulazi i besan baca školsku torbu. Besan je.
MOMO (na poljskom) Mam’dosić! Mam dosić! Man dosić!
ROZA Sad psuješ na poljskom?
MOMO Mektub!
ROZA Na poljskom ti nije bilo dovoljno.
MOMO Nema razloga da me izbace iz škole. Kad sam bio mali nisam znao da sam Arapin, jer me niko nije vređao kad sam bio mali.
ROZA Sad su te vređali?
MOMO Nisu, ali su me izbacili.
ROZA Upozorila sam te. Ti si hteo da se vratiš.
MOMO Upozorili ste me... Rekli ste da sam suviše detinjast za svoje godine, a potom da sam suviše star za svoje godine i najzad da nemam godine koje bi trebalo, i ništa ne razumem. Suviše sam mlad, suviše sam star... Koliko mi je godina?
ROZA Rekla sam ti, Momo.
MOMO Niste mi rekli!
ROZA Rekla sam ti da sam primila dete Muhameda i dve hiljade franaka
MOMO Nemoguće da vam moj otac...
ROZA Ništa mi više o tebi tvoj otac nije rekao. Naćićemo drugu školu. Radim na tome. Za to vreme ćeš sedeti sa mnom i moći ćemo da razgovaramo. Sad sam sama i ti ćeš mi praviti društvo... ako hoćeš.
MOMO Pitao sam gospodina Hamila za svog oca.
ROZA Gosopodin Hamil je prodavac tepiha, nije pandur. Ne zna on ništa o tvojim roditeljima.
MOMO Zna gospodin Hamil mnoge stvari. Malo je zbunjen u glavi zbog godina, ali uvek lepo govori o ljubavi (recituje) Prvo i pre svega voleti Alaha. Drugo, ljubav prema roditeljima. I treće, Viktor Igo!
ROZA Viktor Igo?
MOMO To je pisac, gospodin Hamil ima njegovu knjigu, Jadnici, i to je najveća knjiga na celom svetu. Ponekad pomeša Kuran i Jadnike. Počne jednu Suru i u to ugura Vaterlo. Ali što se tiče ljubavi, još je dobar. Gopodin Hamil kaže da ne može da se živi bez ljubavi...
ROZA Istina je, prava istina.
MOMO (oklevajući)... i kad nema roditeljske ljubavi treba... imati psa. Jer se bez ljubavi ne može živeti.
ROZA Pa... gde ti je pas? Gde ti je pas, Momo?
Zamračenje
Treća scena
Kuhinja. Gospođa Roza dovodi dr Kaca.
ROZA Doktore Kac, kad biste znali!
KAC Ponovo se ne osećate dobro?
ROZA Nisam vas zbog sebe zvala, doktore. Razlog je Momo!
KAC Momo? Šta je njemu?
ROZA Nije u redu, ima nastupe nasilja.
KAC (obraćajući se Momou) Je li to istina?
ROZA Strah me je da će me napasti, doktore. Jednog dana će me ubiti na spavanju.
KAC Smirite se.
ROZA Pokušavam. Ali ipak, bojim se. Možda je nešto nasledno, ko zna!
KAC (Momou ) Šta si uradio?
ROZA Uzeo je petsto franaka i bacio ih u kanalizaciju.
KAC (Momou) Šta se zaista desilo?
ROZA Doktore, molim vas dobro pregledajte to dete. Zabranili ste mi uzbuđenja zbog srca, a on je prodao ono što mu je najdraže na svetu i bacio petsto franaka u kanalizaciju. To se nije radilo ni u Aušvicu.
KAC (Momou) Šta si to tako važno prodao?
ROZA Prodao je svog psa. Voleo ga je toliko da to nije normalno, nosio ga u naručju na spavanje i šta je uradio? Prodao ga. I bacio novac.
Ovo dete nije kao ostala deca, doktore. Strah me je naslednog ludila.
KAC (Momou) Kome si prodao svog psa?
MOMO Jednoj gospođi. Imala je auto i šofera. Upravo je želela pudlicu.
ROZA Neka gospođa se zaustavi na ulici i pita te „hoćeš da mi prodaš svog psa“?
MOMO Dobro je videla da nisam neko uz koga ide pudlica i da ja i pas nismo iz istog sveta.
KAC A mogu li znati zašto si to učinio?
MOMO Ne znam. Hteo sam da bude u pravoj porodici. Da bi imao nekakav život. Pas ne živi dugo. Treba da iskoristi život. (Rasplače se)
KAC Nema razloga da plačeš, mali moj Muhamede. Ali plači ako ti je tako lakše. Plači, plači, plači, plači! Glasnije, hoću da te čujem kako plačeš. Plače li često?
ROZA Nikad, nikad to dete ne plače. Kad se bavite decom treba vam mnogo brige, doktore, inače će da izrastu u mangupe. A Bog zna koliko ja patim!
KAC Pa, sad je već bolje. (Rozi) Plače. Razvija se normalno Svakako ste, gospođo Roza, dobro učinili što ste me zvali. Nije on bolestan. On je jednostavno drugačiji... Vi ste uznemireni.
Zatamnjenje
Četvrta scena
Gospođa Roza je u kuhinji, pored nje je jedan veliki kofer. Ona oblači kaput i podiže kofer koji joj je izuzetno težak. Ulazi Momo, iznenađen je.
MOMO Šta to radite, gospođa Roza?
ROZA Gospodine, čujete li tu muziku.
MOMO Gospođa Roza, to sam ja. Kakva muzika? Nema nikakve muzike...
ROZA To je poljska muzika. Moja Poljska...
MOMO Šta će vam taj kofer? (Pokuša da joj uzme kofer, jer misli da joj je težak)
ROZA Zašto mi uzimate kofer. Tu su moje stvari. Rekli ste da možemo da ponesemo jedan kofer.
MOMO Ko to?
ROZA Taj kofer mi je neophodan, tu je moja topla preobuka, lična higijena, tu mi je sve... Ostavite mi moj kofer. Ostavite mi moj kofer! Moj kofer!
MOMO (Ostavlja joj kofer, smiruje je) Gospođa Roza...
ROZA Rekli ste da ćemo sasvim udobno putovati do Nemačke. Niste govorili istinu... U vozu je bilo užasno zagušljivo... Ljudi su umirali... A obećali ste da nam, ako pođemo u miru, nikakvo zlo nećete učiniti, da ćete nas hraniće, obezbediti smeštaj, pranje rublja, da ćete se starati...! Pobogu, zašto ste odvojili decu od majki? Deca moraju biti uz majke. To su mala deca, zar ne vidite da plaču. Deca plaču, gospodine, zar ne vidite da plaču bez majki! Deca plaču!!!
MOMO Gospođa Roza. Niste u Nemačkoj.
ROZA Znam ja ko mene potkazao. Moj muž!
Momo se privije uz Rozu, poljubi je u obraz.
ROZA (Dođe k sebi. Shvati da nešto nije u redu, ali ne zna šta. Uplašena je. Zaplače se) Bojim se, Momo... Tako se bojim sebe...
MOMO Ne treba se plašiti, gospođo Roza. To ne mora da bude tako strašno, ako nije rak. Ponekad ume da bude čak i lepo. Kao muzika, poljska muzika...
ROZA Kakva muzika?
MOMO Gospodin Hamil stalno govori da je strah naš saveznik, bez njega ko zna šta bi se sve desilo. Gospodin Hamil je čak išao u Meku, toliko ga je bilo strah.
Zatamnjenje.
Peta scena
Momo i Hamil na ulici, ispred improvizovane prodavnice ćimila. Hamil je musliman, star i poluslep starac, blagorodnog izraza.
MOMO Gospodine Hamile, kako to da me svi znaju kao Muhameda i muslimana, kad nema nikakvih dokumenata o mom postojanju.
HAMIL Tako je ubeleženo kada te je otac doveo kod gospođa Roze i kada ona koja ti je podarila život više nije davala znake života. Jedini znak života si ti, moj mali Muhamede. I ti si jedno divno dete. Nemoj da se opterećuješ godinama, nauči sebe da je verom u lepo moguće pobediti ružno.
MOMO: Kako to?
HAMIL: Treba da zamisliš kako je tvoj otac poginuo u ratu u Alžiru. A to je lepo i uzvišeno. On je heroj nezavisnosti.
MOMO Gospodine Hamile, ja bih više voleo da imam oca, nego heroja. Bolje bi bilo da je bio dobar podvodač i da se brinuo o mojoj majci.
HAMIL Ne smeš tako da govoriš. Teško je odgajati dete u ovom kvartu.
MOMO Kako da zamislim da sam školi, kad su me izbacili iz nje. I kako da zamislim da nemam onoliko godina koliko imam. Za gospođa Rozu sam premali, za direktora škole starmali. Doktor Kac je rekao da ću možda biti potpuno drugačiji, kao neki pesnik, ali ja to nisam umeo da zamislim...
HAMIL Ti si veoma osećajno dete, Muhamede. Po tome si drugačiji od ostalih...
MOMO: A je li moj otac bio neki veliki bandit, pa ga se svi plaše, plaše čak i da govore o njemu?
HAMIL Ne, nikako, Muhamede. Nikad tako nešto nisam čuo.
MOMO A šta ste čuli?
HAMIL Ništa.
MOMO Ništa?
HAMIL Ništa.
MOMO Ja bih voleo da ste mi vi otac. Vi ili doktor Kac. Svejedno.
HAMIL Ne treba toliko da se opterećuješ prošlošću. Treba da razmišljaš o svojoj budućnosti.
Pauza
MOMO Hteo bih da budem pandur kada odrastem, kao gospođa Rozin bivši štićenik, Terle. Kad je neko pandur, rođeni je autoritet. Dečak kome je otac pandur kao da ima dva oca više od ostalih.
HAMIL Policajci ponekad moraju da ubijaju.
MOMO Ja ne volim da ubijam, naprotiv.
HAMIL Ponekad je to nemoguće izbeći, ako imaš oružje...
MOMO Ja neću da koristim oružje!
HAMIL Rečima se može postići mnogo više nego uniformom. Eto na primer, Viktor Igo...
MOMO Uz dužno poštovanje, ne znam da li bih voleo da budem tip kao što je taj vaš Viktor Igo.
HAMIL A ja, da sam ti otac, ne bih voleo da budeš policajac...
MOMO Ali mi niste otac! Gospođa Roza je govorila da u prihvatilištu ima mnogo dece kurvi koja postaju policajci, i više niko ne sme da ih pipne. Policajci su nešto najjače što postoji na svetu. Pa čak i ako su takvi, kako vi kažete da su, ja mislim da je to zato što su kao mali bili obeleženi, jer ih niko nije ni gledao ni upoznao. Mnoga deca čak i umiru da bi bila uočena. Gospođa Roza kaže da milioni dece na svetu umiru i da neke fotografišu dok umiru.
HAMIL Ja mislim da je nisi najbolje razumeo...
MOMO Jesam, razumeo sam je. Razumeo sam je i kada je rekla da je kita najgori neprijatelj ljudskog roda i da je jedini ispravan tip među isceliteljima Isus, a da on nije izašao iz kite.
HAMIL Baš je tako rekla.
MOMO Ne tim rečima, ali je ja dobro razumem. Razumem zašto nije rekla da je Muhamed takođe ispravan. Ona je ipak Jevrejka... Jedino je nisam razumeo zašto je rekla da život može da bude lep.
HAMIL Zato što život zaista ume da bude lep.
MOMO Kome?
HAMIL Svakome.
MOMO I meni?
HAMIL I tebi. Videćeš, život je pred tobom.
MOMO Ja mislim da lep život još nisu otkrili, ali dok čekamo da ga otkriju, mi moramo živeti.
Zatamnjenje
Šesta scena
Gospođa Roza se moli u maloj podrumskoj sobi za molitve. Za vreme molitve Momo se pojavio. Gospođa Roza ga primeti. Nelagodna pauza.
ROZA Pa, uđi dete, pobogu. Celog dana me pratiš.
MOMO Toliko puta sam se pitao šta tu radite.
ROZA Dođem tu da bih bila sama. Molim se. Stavila sam svećnjak sa sedam krakova u čast Jahove.
M OMO To je vaš Alah.
ROZA Jeste, to je moj Alah. I pred njim se molim.
MOMO Mračno je. Bez svetla Jahova vas ne vidi baš dobro.
ROZA Jahova ima oči svuda.
MOMO Ne, Alah je taj koji ima oči svuda.
ROZA Slušaj ti, nema on isključivo pravo! Svako ima pravo da ima Boga koji ima oči svuda! Čak i hrišćani. Bananija je katolik, davala sam mu mu ribu petkom, a nedeljom sam ga slala u u afrički centar, da vidi crne, inače neće moći da im se pridruži. Ti si nedeljom išao u džamiju sa gospodinom Hamilom. Jedino sam bila u neprilici s Antoanom, malim pravim Francuzom.
MOMO Zašto?
ROZA Nisam znala šta bi s njim u nedelju.
MOMO Vi poštujete tuđa verovanja, a ja sam video da za vreme posta jedete šunku.
ROZA Ne brini ti za mene. Mene sada ne treba više vaspitavati. Ali s vama, decom, treba paziti. Inače će se svet pred vama zatvoriti i nećete moći da se uključite. Nego, nije loše, što si otkrio moju jevrejsku rupu. Pomoći ćeš mi da izađem.
MOMO Hoću.
ROZA Šta ćeš da radiš danas?
MOMO Ništa posebno. Izaći ću s Arturom na Jelisejska polja.
ROZA O Bože, ljudi izlaze u grad sa prijateljima, a ne sa...
MOMO Artur je moj prijatelj!
ROZA Artur je kišobran!
MOMO Pa šta.
ROZA Tako se bojim za tebe... Voleti kišobran u tim godinama.
MOMO U kojim godinama?!
ROZA O, Momo, Momo... Idemo, pomozi mi. Sve teže mi padaju ove stepenice...
MOMO Oslonite se na mene.
ROZA Ti me samo guraj ako se zaglavim. Tako se plašim... Ako je to nasledno...
MOMO Šta, gospođa Roza?
ROZA Ništa. Guraj!
Zatamnjenje
Sedma scena
Nadin i Momo, ispred bioskopskog platna na kojem se projektuje scena iz jednog crno-belog filma. Ta scena sadrži dva bitna momenta: jedan je stradanje
muškarca od vatrenog oružja, naočigled zaljubljene žene; drugi je ženino zapomaganje i izjava ljubavi mrtvom muškarcu. Ta scena se ponavlja nekoliko
puta tako što se nakon rečenice: „Volim te“, film premotava unazad. Momo u ruci drži Artura, kišobran koji je obukao kao lutku dečaka. Nadin plače.
MOMO Zašto plačete?
NADIN To nije tvoj posao.
MOMO Onaj čovek nije bio dobar prema vama.
NADIN Otkud ti to znaš.
MOMO U bioskopu je mračno, niko me nije video... Vraćao vas je 27 puta. Brojao sam. Meni se još prvi put dopalo kako ste to rekli...
NADIN Ali ti nisi reditelj.
MOMO (Pokazuje na Artura) I njemu se dopalo.
NADIN Šta ti je to?
MOMO Ovo? Zar ne vidite. Stari kišobran koji sam obukao.
NADIN Lep je u tom zelenom odelu. Je l’ ti on ortak?
MOMO Jel’ vi mislite da sam pomerio pameću? Nije mi to ortak, to je kišobran. Evo vidite…
NADIN Baš je sladak.
MOMO Šta je to reditelj?
NADIN To je neko ko ima neograničenu moć da odlučuje o svemu i ponaša se kao vlasnik duše!
MOMO Kao makro?
NADIN (Iznenađena poređenjem. Nasmeje se) Možda si u pravu.
MOMO Vidite da sam vas nasmejao. Danas mi sve polazi od ruke. Danas mi je rođendan.
NADIN Stvarno? Koliko godina puniš?
MOMO Godine ne znače ništa. Ja imam prijatelja koji ima sedamdeset godina i još je živ.
NADIN Je l’ srećan taj tvoj prijatelj?
MOMO Niko sa toliko godina nije srećan.
NADIN Vidiš da godine ipak nešto znače.
MOMO Da, ali u mojim godinama ne znače baš puno.
NADIN Prošla je pauza. Moram da idem.
MOMO Stvarno mi se je svideo taj vaš film.
NADIN To nije moj film. Ja samo izgovaram na francuskom ono što glumci govore na engleskom.... To nije prava gluma, to je dubliranje.
MOMO Kako god ga vi zvali meni se dopalo.
NADIN Zaista?
MOMO Mnogo mi se dopalo to kada sve krene unazad, automobili, ljudi, psi... Srušene kuće koje se za trenutak ponovo izgrade... I to kad se mrtvi
ponovo vrate u život... Kao taj što su ga upucali. Taj kome ste rekli da ga volite.
NADIN (Pomazi ga po obrazu. Njemu to prija, ali se ipak otrgne) Eto, sad znaš gde radim, pa možeš ponovo da dođes kad god hoćeš.
MOMO Imate dvoje dece. Video sam vas sa njima.
NADIN Pratio si me?
MOMO Da. Pratio sam vas, vi me niste primetili, bio sam bas dobar u tome. Ja sam Momo!
NADIN Drago mi je, ja sam Nadin.
Momo pobegne. Nadin gleda za njim.
Osma slika
U sobu ulazi Roza. Doziva Momoa za koga zamišlja da se kupa u moru
ROZA: Momo, pazi! (Skida se, priprema se za sunčanje) Joj, što volim ovo sunce... (Legne, zamišlja da se sunča. Zatim vikne prema Momou) Momo, pazi, talasi su veliki, pazi na stene. (Za sebe) Kako je lepo ovo sunce...
Ulazi Momo. Došao je sa Jelisejskih polja. Nosi Artura. Začuđeno gleda u Rozu. Ostavlja Artura. Roza ga primeti. Obraća mu se kao zamišljenom bivšem ljubavniku. On to ne shvata u prvi mah.
ROZA: Došao si. Dođi. Tako mi je drago što si došao. Koliko si mi nedostajao. Htela sam da ti kažem, ja bih prestala da radim ovaj posao da si ti želeo da se razvedeš...
Momo shvati o čemu se radi. Zbunjen je, uplašen. Roza dođe k svesti. Neprijatno joj je zato što je razgolićena pred Momoom, a ne zna šta se dogodilo. Oblači se.
MOMO Gospođa Roza, da vam pomognem!
ROZA Pusti me.
Pauza.
MOMO Zaradio sam danas neku paru s Arturom. Izigravao sam klovna i prošao unaokolo sa šeširom, kako ste me učili... Dvadesetak franaka sam zaradio, evo! (Spušta novac na sto.) Nisam ukrao!
Roza je otišla u sobu da se obuče. Momo govori jače da ga Roza čuje.
MOMO Video sam jednu smešnu stvar. Bioskop naopačke! U bioskopu... dođavola, zaboravio sam mu ime, prvo prikažu film, ima ljudi koji govore umesto glumaca, a kad pogreše, film se vraća unazad i mogu sve iz početka! Baš bih voleo da može život da se provede natraške. To me je zabavljalo sve vreme dok sam se vraćao.
Ulazi Roza. Obučena je.
ROZA Šta si ti tražio u studio za dubliranje?
MOMO Jedna dama...
ROZA Ko?
MOMO Pratio sam jednu damu...
ROZA A može li se znati ime te osobe?
MOMO Nadin.
ROZA Glumica! Je li udata?
MOMO Ne znam. Ima decu.
ROZA A gde stanuje?
MOMO I to ne znam.
ROZA Momo, reci mi otvoreno. Jesi li već upoznao druge... Dame kao Nadin.
MOMO Nisam, ali viđam takve na ulici.
ROZA A ima li onih koje viđaš više od ostalih? Momo?
MOMO Mariza.
ROZA Ko je Mariza.
MOMO (Nevoljno) Ona se bori na ulici Pigal.
ROZA (Prasne, samo što ne zaplače) Kurva! Prljava devojčura! Šta sam ja Bogu zgrešila da mi se dešavaju ovakvi maleri? Crkavam podižući
ovo dete, a on bi da postane podvodač!
MOMO Neću da postanem podvodač.
ROZA Nisam te za to vaspitavala. Ako počneš da se družiš sa ženama nedoličnog života, bićeš loš momak i završićeš u zatvoru. Zar to hoćeš?
MOMO Ne, gospođa Roza!
ROZA Znaš, Momo, kad su mladi dečaci su isto toliko krhki kao i devojke.
MOMO Znam, gospođo Roza.
ROZA Ne, Momo, ne znaš. Lep mali dečak budi interes svih. I devojaka i dečaka. To je vrlo opasno, treba da se čuvaš. Obećaj mi da se nikad nećeš snalaziti pomoću seksa. Nikad.
MOMO Obećavam.
ROZA Ne dozvoli nikad i nikome da te dirne u guzicu, čak i ako ti dobro plati. Čak i kad umrem. Obećaj mi!
MOMO Obećavam.
ROZA Obećaj mi da nećeš odlaziti Marizi.
MOMO Obećavam.
ROZA Obećaj mi i za Nadin.
MOMO Nadin, ali ona nije kurva. Ne vidim zašto...
ROZA Obećaj.
Momo ne želi da odgovori. Roza padne u nesvest.
MOMO Gospođa Roza!
Pokušava da je podigne, trese je, doziva.
MOMO Gospođa Roza... Odgovorite mi, molim vas, Dođavola! (plače) Šta da radim? Šta vam to nisam rekao? Znam da me čujete, gospođo Roza. Sve ću vam obećati. (urliče) Gospođa Roza!
Zatamnjenje
Deveta scena
U stanu su Momo i doktor Kac. Roza leži u krevetu.
KAC Ja sada moram da idem dalje. Čekaju me drugi pacijenti.
MOMO A gospođa Roza?
KAC Mislim da će joj biti bolje. Spava.
MOMO Vi sigurno bolje znate, vi ste doktor.
KAC Napisaću ti recept. Otići ćeš u apoteku.
MOMO Znači da će se oporaviti?
KAC (Dok piše recept) Gospođa Roza je vrlo bolesna.
MOMO Rak?
KAC Nije. Što se toga tiče možeš biti miran. Nije rak. Ali ću ti reći kao muškarac muškarcu, ne valja, nikako ne valja. Gospođa Roza gubi svest zbog pritiska. Kad tad će ponovo dobiti napad.
MOMO Šta to znači?
KAC To znači... da će umreti ako nema medicinsko okruženje.
MOMO Kakvo okruženje?
KAC Bolničko. Znam da je to za tebe ozbiljno, jer ne možeš da ostaneš sam. Mora da ide u bolnicu. Inače će umreti, razumeš? Zapušavaju joj se arterije, krvotok je loš i kiseonik ne može dovoljno da hrani mozak. Neće moći više da misli. Živeće kao biljka. To može da potraje, danima, mesecima, ko zna. Možda će imati svetle trenutke oporavka, ali ta bolest ne prašta... Ne prašta.
MOMO (samo što ne zaplače) Ali nije rak, zar ne?
KAC Sasvim sigurno. Možeš biti miran.
MOMO Zašto ne sačekate pa da joj sami kažete da nije rak. Meni neće verovati...
KAC Moraš biti hrabar, Muhamede.
Pauza, potom Kac odlazi. Momo vadi plastično cveće iz kese i stavlja ga u vazu koju prinosi Rozinom krevetu. Sređuje cveće, potom sedne pored Roze. Ona se
polako budi. Umorna je i uplašena.
MOMO Gospođa Roza...
ROZA Momo, treba da mi kažeš istinu.
MOMO Dobra vest: sigurno je da nemate rak. Doktor je u to sasvim siguran.
ROZA Šta mi je?
MOMO Rekao je... od svega pomalo. Nije nabrajao.
ROZA A moje noge?
MOMO Ništa posebno nije rekao za noge, a vi dobro znate da se od nogu ne umire, gospođa Roza.
ROZA A šta je s mojim srcem?
MOMO Nije naglašavao srce.
ROZA Je li dao recept?
MOMO Jeste. (uzima recept sa stola i daje joj)
ROZA To će da košta đavo i po! (Roza vidi plastično cveće) O, Momo, doneo si mi cveće.
MOMO Nisam hteo da bacam pare. Maznuo sam ga sa groblja u povratku.
ROZA Plastično cveće duže traje. Momo, pogledaj me: gubim glavu, to je ono? Osećam da će me, ako se to ponovi, odvesti u bolnicu. Neću
u bolnicu, tamo će me mučiti.
MOMO Gospođa Roza, ne govorite gluposti.
ROZA Teraće me da živim na silu, Momo. Neču da živim duže nego što treba. Davala sam se mušterijama ceo život, neću sad da se dam i doktorima. Ne smeš da dozvoliš da odem u bolnicu! Obećavaš?
MOMO Obećavam, gospođa Roza
ROZA Kajrem!
MOMO Kajrem!
ROZA Nemam tumor na mozgu, Momo? Ni on ne oprašta.
MOMO (Nabusito) Nije mi rekao da to ne prašta. Nije govorio o tome šta
oprašta, a šta ne oprašta, nije uopšte govorio o oproštaju, a nije ni govorio o amnestiji, niti išta.
ROZA Hoćeš reći amneziji.
Pauza.
MOMO Bestraga, bestraga i bestraga.
ROZA Moždana skleroza. To je to, a?
MOMO Nemam pojma. Gnjavite me, svi me gnjavite.
Momo izlazi zalupivši vrata. Zatamnjenje
Deseta scena
Roza leži. Čuje se zvono.
ROZA (Off) Evo.
Zvono po drugi put. Roza izlazi iz sobe da bi otvorila vrata od stana. Teško se
kreće.
ROZA Evo, evo! (Otvara ulazna vrata.) Gospodine...
Ispred vrata stoji Jusuf Kadir, ne toliko star, koliko istrošen i bolestan Arapin.
KADIR (Zadihan) Vi ste gospođa Roza? Mogu li? (Roza sesklanja u stranu, on ulazi). Dobar dan, gospođo? Ja sam bolestan čovek, a ove vaše stepenice... Hvala...
Sedaju oboje za sto.
ROZA (Nepoverljivo, vrlo uspravljena, zatvorena.) Slušam vas.
Momo naviri sa vrate soba, potom ulazi leđima prema vratima pa ga Jusuf Kadir ne vidi.
KADIR Sećate se mene?
ROZA Ne.
KADIR Kako? Ja sam gospodin Jusuf Kadir.
ROZA Da, to ste već rekli
KADIR Poverio sam svog sina, gospođo. Nisam mogao da vam se javim svih ovih godina jer sam bio zatvoren... u bolnici. Nisam čak više imao ni vaše ime i adresu, sve mi je oduzeta kad su me zatvorili. Vaša
priznanica je bila kod brata moje jadne žene, koja je umrla tragičnom smrću kao što znate. Jutros su me pustili, uzeo sam priznanicu i došao sam. Ime mi je Jusuf Kadir i došao sam da vidim svog sina Muhameda.
ROZA Imate li priznanicu. (On joj pruža priznanicu koju ona pažljivo pogleda a zatim mu je vrati). A imena majke da li se sećate?
KADIR Gospođo, znate dobro da nisam bio odgovoran. To je utvrđeno i potvrđeno. Ako je moja ruka to učinila, ja s tim nemam ništa Bio je to trenutak ludila. Neka se Gospod smiluje njenoj duši. Postao sam vrlo pobožan, molim se stalno za njenu dušu . To joj je potrebno zbog zanata kojim se bavila. Uradio sam tom u besu ljubomore. Imala je po dvadeset sastanaka dnevno! Najzad sam je u nastupu ljubomore i ubio, znam. Ali se ničeg ne sećam. Voleo sam je do ludila, nisam mogao da živim bez nje.
ROZA Sigurno da niste mogli da živite bez nje, gospodine Kadir. Ajša vam je donosila pet hiljada dnevno godinama.
KADIR Želeo bih da vidim svog sina, molim vas. Kad smo vam ga poverili, imali smo puno uživanje mojih sredstava. Imao sam tri žene koje su radile u Halama, jednu od njih sam nežno voleo. Mogao sam da svom sinu dam dobro obrazovanje. Imao sam i društveni status: „Kadir Jusuf, dobro poznat policiji.“ Dobro poznat, gospođo, ne po zlu poznat! Posle me je uhvatila materijalna neodgovornost i to mi je donelo nesreću.... Imam lekarsku potvrdu koja to dokazuje. (Pretura po džepovima) Ja sam žrtva, gospođo. Hteo bih da zagrlim sina pre nego što umrem, da mu zatražim oproštaj i da se moli Bogu za mene.
Pauza.
ROZA (Iznenada se odlučuje) Dobro, Momo dođi!
Momo prilazi. Jusuf Kadir ga vidi. Iznenađen je. Roza uporno gleda u Momoa. Momo je zbunjen.
ROZA Pozdravi oca, Mojsije..
KADIR Šta ste rekli, Mojsije!
ROZA Da, rekla sam Mojsije, pa šta?
KADIR To je jevrejsko ime. Popuno sam siguran, gospođo. Mojsije nije muslimansko ime. Poverio sam vam Muhameda, a nisam vam poverio Mojsija. Ne mogu imati sina Jevrejina, moja bolest mi to ne dopušta. Nemam ništa protiv Jevreja. Bog neka im oprosti. Ali moje zdravlje mi to ne dozvoljava.
ROZA Dobro, ne nervirajte se. Možda je neka greška. Evo, pogledaću...
Roza vadi iz kredenca neku svesku i prelistava je.
KADIR Sigurno je neka greška, o, Bože moj!
ROZA Videćemo to. (Nalazi ono što je tražila u svesci) Evo, našla sam: „Muhamed Kadir i Mojsije Agar“. Primila sam tog dana dva dečaka, jednog muslimana i jednog Jevrejina. Eto, to sve objašnjava. Prevarila sam se u veri.
KADIR Kako? Kako to?
ROZA Podigla sam Muhameda kao Mojsija, a Mojsija kao Muhameda. Primila sam ih istog dana i zbunila se. Mali Mojsije, onaj pravi sad je u muslimanskoj porodici u Marseju, a vašeg malog Muhameda, ovde prisutnog, nazvala sam Mojsijem i podigla ga kao Jevrejina. Barmicva i ostalo, uvek je jeo košer, možete biti mirni.
KADIR Kako, uvek je jeo košer? Moj sin Muhamed je jeo košer? I prošao je Barmicvu? Moj sin Muhamed je postao Jevrejin?
ROZA Pogrešila sam identitet, to je sve. Znate, malo dete i nema neki identitet. A obojica su bili obrezani... Podigla sam vašeg malog Muhameda kao dobrog Jevrejina, možete biti mirni. Kad ostavite sina i ne viđate ga toliko godina ne treba da se iznenaditie ako postane Jevrejin.
KADIR Hoću svog sina Arapina! Neću sina Jevrejina!
ROZA Arapi ili Jevreji, ovde se to ne računa. I tako vi ubijete majku,potom sebe proglasite ludim, a onda dolazite meni sa svojim
rasizmom. Eto vam sina, ima veru dobro koliko i bilo koja druga, Mošo, poljubi oca, čak i ako će ga to ubiti, ipak ti je otac.
KADIR (Povlačeći se ka izlazu) Nije to moj sin! Nije to moj sin!
Kadir izlazi, a Momo uzima Rozu za ruku, ona ga obgrli.
ROZA To te je ožalostilo, Momo?
MOMO Nije gospođo Roza. Ožalostilo bi me da moram da vas ostavim. Recite, gospođo Roza... Zašto ste slagali da mi je otac mrtav.
ROZA Plašila sam se da ćeš me ostaviti, Ti si moj čovečuljak. Nisam htela da suviše brzo odrasteš. Izvini!
Zatamnjenje.
Jedanaesta scena
Nadin i Momo u poslastičari. On jede sladoled, ona pije kafu.
NADIN Zašto si neraspoložen.
MOMO Nisam neraspoložen.
NADIN Ljut si?
MOMO Gospođa Roza je uvek htela najbolje za nas.
NADIN Gospođa Roza je žena sa kojom živiš?
MOMO Zašto želiš da saznaš od mene sve te stvari?
NADIN Volela bih da te bolje upoznam.
MOMO A kad ti sve ispričam o sebi, onda ćeš prestati da me zapitkuješ.
NADIN Onda ću te poznavati dovoljno dobro...
MOMO Prestaćeš?
NADIN: Ako te budem dovoljno dobro poznavala...
MOMO Dovoljno dobro za šta?
Nadin ne zna da mu odgovori. Pauza. Momoje pojede sladoled. Odjednom krene da priča kao navijen. Sve! I sve bržim tempom...
MOMO Gospođa Roza je najusamljenija žena na svetu koju sam video, srećom da sam ja tu inače bi je svi odbacili. Ne razumem zašto postoje ljudi koji imaju sve, i siromaštvo, i bolest, i oni drugi koji nemaju apsolutno ništa. To nije pravedno. Moja majka se zvala Ajša, prodavala se po davdeset puta na dan, pre nego što je njen muž ubio u nastupu ludila. Njen muž se zvao Kadir Jusuf. U školi su mi govorili da sam poremećen. Ja nisam imao silu da im se oduprem. Silu imaju policajci. Sin jedne kurve, koga ja poznajem, je šef cele policije i ima najjaču snagu bezbednosti, on je najveći policajac koga možete da zamislite. Toliko je jak da bi mogao da uradi bilo šta. On je kralj. Kada idemo zajedno ulicom stavi mi ruku oko ramena kao da mi je otac. I gospodin Hamil, prodavac tepiha, me voli kao da mi je otac. On ima jednu knjigu Viktora Igoa i kad porastem pisaću o jadnicima. Doktor Kac je uvek bio dobar prema meni. On je dobar lekar, zna opštu medicinu i svima pomaže. Ipak, mislim da je pogrešio kada je bolest gospođe Roze u pitanju. Skleroza je opasnija od raka. Od nje se ide u bolnicu. Šteta što ne možemo da radimo sve naopako, kao u vašoj sali za projekcije i da svet vratimo unazad, da gospođa Roza postane mlada i lepa, da se ponovo zainteresuju za nju. Nikada nisam znao šta treba da uradim da nekoga zainteresujem, da uzmem taoce, da ih ubijem, ili šta ti ja znam. Toliko je manjka pažnje na ovom svetu. Na šestom spratu, bez lifta, niko se neće interesovati za jednu bolesnu Jevrejku koja je mnogo propatila. Ljudima su potrebni milioni da bi nekoga zainteresovali!
Momo je iscrpljen. Osušila su mu se usta. Uzima čašu i ispija vodu.
NADIN Eto, ti mene interesuješ, iako nemaš milione.
MOMO Dupe je najveća svetinja za čoveka, gospođa Roza mi je to objasnila dok još nisam ni znao čemu služi. Nisam to radio, budi mirna.
NADIN Predamnom ne moraš da se pravdaš...
MOMO Ja se ne pravdam. Samo govorim sve što znam o sebi, da me više ne bi zapitkivala (...)
NADIN Šta to pričaš...?
MOMO (...) želim da znaš da nikada neću dobiti nastup agresivnosti, da nisam psihijatrijski slučaj i da nemam ništa nasleđeno, da neću ubiti svoju majku kurvu, jer je to već urađeno!
NADIN Smiri se, Momo, želela bih da ti pomognem, ali...
MOMO Razumem. Preterao sam. Gospođa Roza nam je uvek govorila da je nevaspitano nametati se.
NADIN Gospođa Roza je jako vodila računa o tvom vaspitanju, ali ja nisam tako mislila... O, Bože...
MOMO Gospođa Roza mi je dala najbolje moguće vaspitanje.
NADIN I ti je zato voliš.
Zatamnjenje
Dvanaesta scena
U sobi Doktor Kac, Momo i Roza, obučena kao prostitutka sa ulice.
ROZA (Momou) Sviđam ti se, dragi?
KAC Pozvaću hitnu pomoć. Ona mora u bolnicu.
ROZA A tebi? Hej, vama govorim...
MOMO Recite, doktore... Zar ne biste mogli da je pobacite?
KAC Kako da pobaci, šta to pričaš?
MOMO Pa, da je pobacite sprečavajući da pati.
KAC (Shvata) Momo, to se ne može učiniti.
ROZA Ne pravite se ludi... U ovu ulicu se ne zalazi slučajno...
KAC Eutanazija je zakonom zabranjena. Ne znaš šta govoriš.
MOMO Znam. Ja sam Alžirac, znam o čemu govorim. Oni tamo imaju sveto pravo naroda da sam sobom raspolaže, sve pravo naroda... To postoji ili je koješta!
KAC Svakako da postoji. Ali ne vidim kakve veze ima.
MOMO Ima veze, jer ako to postoji gospođa Roza ima sveto pravo da raspolaže sobom kao i svi ostali. I ako hoće da se pobaci, to je njeno pravo. A vi bi to trebalo to da učinite, jer ste lekar Jevrejin, da se ne bi reklo da je rasizam. Vi Jevreji ne bi trebalo da se međusobno mrzite, to je odvratno.
ROZA Mnogo pričate, a malo radite, lepotani moji. Da se niste uplašili...
KAC Ne znaš šta govoriš, dete moje, ne znaš.
MOMO Nisam ja vaše dete, nisam čak uopšte dete! I idite svi bestraga, sem gospođe Roze! Neću dozvoliti da bude šampion sveta među biljkama godinama, da bi medicina bila zadovoljna! Ako imate srce pravog Jevrejina pobacićete gospođu Rozu da je spasete života, inaće će to biti zločin lekara zbog ne pružanja pomoći!
ROZA Nije vama ovo prvi put, viđala sam ja vas i ranije... Mogu da vam ponudim mali popust...
KAC Momo... mali moj Momo...
MOMO Nema malog Momoa. Dakle da, ili dovraga?
KAC Nemam pravo da to učinim! Treba je odneti u bolnicu, to je jedino što treba učiniti.
MOMO Hoće li primiti i mene u bolnicu s njom?
KAC Neće, ali ćeš moći da je posećuješ.
ROZA Sto franaka i vaša sam...
KAC Ali ona te uskoro neće više prepoznavati.
MOMO Nemojte da zovete bolnicu. Dajte mi još neki dan. Možda će umreti sama od sebe. A i ja treba da se snađem, inače će me odvesti u dom.
Pauza.
KAC Tri dana, ni dan više! Uvek si bio poseban, Momo! I nikad nećeš biti čovek kao ostali, oduvek sam to znao. Vrlo si osetljiv, čak suviše osetljiv. Često sam govorio gospođi Rozi. Takvi postaju veliki pesnici, veliki pisci...
MOMO Viktor Igo?
KAC Što da ne? Ali to mogu da budu i pobunjenici. Najzad... Smiri se, to ne znači da nisi normalan.
MOMO Nadam se da nikad neću biti normalan, doktore. Samo su gadovi uvek noramalni. Sve ću učiniti da ne budem normalan, doktore.
Trinaesta scena
Hamil i Momo ispred prodavnice tepiha.
MOMO Gospodine Hamile, jeste li razmišljali o ženidbi.
HAMIL Odakle ti to odjednom?
MOMO Nije odjednom. Već duže vreme razmišljam...
HAMIL Nije to za moje godine...
MOMO To je baš za vaše godine. Potrebno je da pronađete ženu sličnog stanja... Tako biste zajedno propadali, a ne sami... Ja bih sve sredio, da vas popnu na šesti sprat, ako treba na nosilima, da joj to kažete, a onda mogu da vas zajedno otpremim na selo, da vas ostavim na nekom polju... Mislim zajedno... Sve je lakše udvoje, pa i smrt.
HAMIL S kim da umrem?!
MOMO Ne da umrete, nego da živite... Dok ne umrete... Ona se dva puta već interesovala za vas, ranije... Sad je trenutak da iskoristite priliku.
Momo vadi iz unutrašnjeg džepa kaputa Rozinu sliku iz mladosti.
HAMIL Ko je to, ne vidim dobro? (Traži naočare)
MOMO Oboma vam je potrebna ljubav, a kako je ljubav nemoguća u vašim godinama, treba ujediniti snage.
HAMIL (Prepozna Rozu na slici) Pa ovo je...
MOMO Vidite kako je gospođa Roza bila lepa pre svega što joj se desilo. Treba da se venčate.
HAMIL Trebalo je da se oženim pre pedeset godina...
MOMO Smučili biste se jedno drugom za pedeset godina. Sada ionako više ne vidite dobro, a i nemate više vremena da se jedno drugom smučite.
HAMIL Inšalah...
MOMO Razmislite.
HAMIL Dragi moj Muhamede, ne bih mogao da se oženim Jevrejkom čak i kada bi za tako nešto bio sposoban.
MOMO Ona više nije Jevrejka. Ona nije više ništa, nju samo sve boli. A i vi ste tako stari da je sad na Alahu da misli na vas, a ne vi na Alaha. Išli ste da ga vidite čak u Meku, sad neka se on malo pomuči.
HAMIL Suviše sam star da se ženim
MOMO Sranje!
HAMIL Suviše sam star. Inšalah...
Zatamnjenje
Četrnaesta scena
Momo i Doktor Kac u sobi. Roza spava.
KAC Moram da zovem bolnicu.
Momo očajnički traži neki izlaz.
MOMO Ne danas.
KAC Dogovorili smo se: tri dana!
MOMO Danas... joj dolazi porodica.
KAC Koja porodica? Ona nema nikoga na svetu.
MOMO Ima porodicu u Izraelu... Zvao sam ih. Stižu danas.
KAC Gle... nikad mi to nije rekla.
MOMO Dolaze danas da je vode. Odvešće je u Izrael. Sve je već sređeno. Rusi su joj dali vizu.
KAC Kakvi Rusi? Šta mi to pričaš?
MOMO Njena porodica tamo... Oni su Rusi... poreklom. Saznali su da je izgubila glavu, pa će da je odvedu da živi u Izraelu. Sutra uzimaju avion... Vrlo su bogati. Imaju radnje... u Avivu. Pisali su joj i ranije, ali gospođa Roza nije htela da me ostavi. Gospođa Roza i ja ne možemo jedno bez drugog. To je sve što imamo na svetu. Koliko juče sam morao da je preklinjem: „Gospođo Roza, idite svojoj porodici, u Izrael. Umrećete mirno, oni će se starati o vama tamo. Gospođa Roza i ja ne možemo jedno bez drugog.
KAC Ali...
MOMO Gospođa Roza i ja ne možemo jedno bez drugog, doktore...
Duga pauza.
KAC Dobro, neka ide. A ti, Muhamede, šta će s tobom biti.
MOMO Ja? Našao sem nekoga... Vrlo pristojne Jevreje, drže restoran košer... u Halama.
KAC (prilazi Momu) Dolazićeš da nas obiđeš s vremena na vreme?
MOMO Kairem.
Kac izlazi, Momo se vraća kraj Roze, koja izgleda spava. Pauza.
ROZA (Ne otvarajući oči) Momo..
MOMO Da, gospođo Roza. Polazimo odmah. Samo da uzmemo kofer. (Uzima kofer i Artura.) Odvešće vas avionom. Samo treba sačekati.
ROZA Srećna sam što umirem, Momo.
MOMO Svi smo srećni zbog vas, gospođa Roza. Ovde imate samo prijatelje.
Epilog
Momov se obraća publici.
MOMO To je cela priča. Mnogo kasnije, kad su provalili vrata, počeli su da urlaju: U pomoć, kakav užas. A nije im padalo na pamet da urlaju pre, jer život ne smrdi. Našli su u mom džepu paklo cigareta s imenom glumice Nadin i brojem telefona. Živeo sam, čak, jedno vreme kod nje. Mislim da je gospodin Hamil bio u pravu kad je govorio, dok je još bio pri pameti, da se ne može živeti ako nekog ne voliš. Ja sam voleo gospođa Rozu. Raduje što su se setili da uzmu moj kišobran Artura. Brinuo sam se, jer ga niko ne bi hteo i bacili bi ga. Stvari su kao i ljudi, nemaju vrednosti, osim ako ih neko voli.
K R A J